Kingdom Hearts III

0
91

Sedamnaest godina nakon što smo prvi put upoznali Soru i poveli ga u avanturu kroz fantastične svetove, rame uz rame sa Šiljom i Pajom, pred nama je konačno poglavlje Kingdom Hearts sage – ili barem Keyblade Sage, sudeći po rečima njenog tvorca. Iako se može činiti da je veliki vremenski jaz između drugog i trećeg dela KH serijala (čak 14 godina), Disney i Square-Enix nisu bili potpuno inertni tokom tog perioda i prazninu su popunili sijasetom spin-off i tie-in naslova. Ukoliko vas pozamašan spisak igara koje čine ovu sagu zbunjuje, verovatno je najlakše istu uporediti sa MCU filmovima koji zajedno čine jednu veliku sliku. Na sličan način će vas i Kingdom Hearts igre izvozati kroz vreme, alternativne univerzume, ličnosti i lične istorije, da bi vas na kraju istresli pred KH3. I, evo, tu se nalazimo, spremni ili ne.

Dobrim delom je opravdana pretpostavka da, ako već niste fan KH franšize, ova igra vas verovatno uopšte ne zanima. S druge strane, ako ste rešili da naglavačke uletite u ovaj šareni, šašavi multiverzum, vrlo je verovatno da na prvu loptu nećete umeti da se snađete. Srećom, i za početnike i za one koji su zaboravili na događaje koje su prethodili ovom poglavlju, igra će vam i u startnom meniju a i u svom prvom poglavlju ponuditi svojevrstan siže svega što je iole bitno. To, svakako, ne znači da će kompleksna (i najblaže rečeno sumanuta) mitologija ovog sveta odjednom biti jasna, ali to je nešto sa čime su KH naučili da računaju odavno. Ukratko rečeno, Sora, Šilja i Paja se nakon Sorinog neuspešnog “ispita” za keyblade mastera nalaze u nezgodnoj situaciji, lišeni svojih moći. Stoga moraju još jednom da prozuje kroz lepezu svetova nastanjenih likovima dobro poznatim svim ljubiteljima Diznijevih animiranih filmova, steknu nove prijatelje i osujete zle planove koje Xehanort (istinski antagonista celog serijala) kuje. Klasičan Kingdom Hearts, dakle. I ako je to ono što ste čekali i želeli, ova igra će vam se najverovatnije vrlo dopasti. U tom svetlu, osvrnuo bih se na nekoliko stavki koje su meni bile bitne tokom igranja.

Budući da sam veliki ljubitelj igara čiji je glavni pokretač narativ, to je bio adut kome sam se u KH3 najviše radovao. I zbilja, igra zaista ima fabulu koja je manje-više dostojan naslednik svojih prethodnika, ali u njenoj prezentaciji ima i jedan ogroman problem. Naime, kao što je Bilbo Bagins rekao za sebe, celokupan narativ ovde najviše podseća na puter namazan preko previše hleba. Osećaj koji je u meni preovladavao tokom silnih sati lutanja kroz nove svetove je bila praznina. Iako je svaki novi svet prelepo dizajniran i izvlači od PS4 i poslednji kap snage kako bi formirao neverovatne grafičke prezentacije, sve vreme sam imao osećaj da se šetam post-apokaliptičnim verzijama crtanih filmova uzevši u obzir koliko su pusti. Naravno, svaki od njih je više nego dovoljno bogat neprijateljima, ali to samo doprinosi efektu. Povrh toga, međusobne interakcije većine likova su u najmanju ruku nategnute i isforsirane, što brojne i duge cutscene sekvence čini samo napornijim i težim za gledanje.

Ono što definitivno nosi celu igru, kao i svaki put do sada, je borba. Kingdom Hearts 3 je konzistentno zabavan, i u završnim poglavljima više nego dovoljno izazovan da vas drži na ivici sedišta dok ključem raznosite armije Heartless-a, Nobodies-a i članova Organizacije XIII. Čak, endgame je upravo ono što u neku ruku iskupljuje celu igru i naporne, dosadne deonice kroz koje morate proći da biste do kraja stigli. A u toj ciljnoj ravnini, dinamika priče i akcije se prebacuje u šestu brzinu i bombarduje vas neprekidno do samog kraja.

Sistem borbe uveo je neke novine, kao što su sekvence nalik na Final Fantasy summone, s tom razlikom što su to ovde zapravo vožnje iz Diznijevih zabavnih parkova koje su interaktivne, sumanuto moćne, i posle nekog vremena čak zamorne za igranje. Tu je i flowmotion koji u ovom delu naliči vazdušnom baletu (sa mačem) i kojim Sora može naneti veću i atraktivniju štetu neprijateljima, ali je sistem kontrole često vrlo nezgrapan i neprecizan te samim tim i ne preterano zgodan za korišćenje, naročito u žaru većih bitaka. Takođe, tu je i foto-mod koji je ovde upakovan u instagramoliku aplikaciju kroz koju ćete tražiti i Mikijeve krugove (standardan Miki Maus znak) kako biste, kada skupite određeni broj istih, otključali “true ending”. Rečju, JRPG as usual.

Da zaključimo ovaj krajnje subjektivan pregled: ako ste već fan KH serijala, nesumnjivo je da ćete, kao i ja igru odigrati. Ono što je takođe očigledno jeste da je KH3 u svojoj suštini i dalje PS2 igra zarobljena u kutiji poslednje generacije, i to vrlo jasno izbija na površinu na više mesta. Uz sve to ubacite i kraj jednog dugog narativa koji je već podelio fanove (meni se svideo), i dobijamo paket koji bih mogao okarakterisati kao “too little, too late”. To, ipak, ne treba da vas spreči da i sami stavite tačku na ovu, iznad svega, duboko ličnu priču o prijateljstvu o borbi protiv zla.

Zahvaljujemo se CD MEDIA na ustupljenoj kopiji igre za potrebe teksta.

Comments are closed.