Thursday, May 26

Sekiro: Shadows Die Twice

0
87

Očekujući tonu kvalitetnog i napetog mačevanja, zajedno sa šunjanjem kroz prelepo dizajnirana From Software prostranstra, nismo se razočarali. Stigao je Sekiro: Shadows Die Twice, prepun besomučnog Dark Souls inspirisanog brutalnog kasapljenja protivnika. I sve to bez trunke griže savesti, uz obilje raznolikog hladnog i vatrenog oružja, dodataka i veština koji će nam pomoći u našem naumu.

Obično ćete ljude koje posečete gledati u oči, dovoljno blizu da im vidite smrtonosno bolno zapanjen izraz lica, dok vaše sečivo klizi u meso ispod ključne kosti, i ovo će biti dovoljno da shvatite da sam protagonista Sekiro nije nikakav anđeo. Ledeno grub izraz lica, neuredna punđa, olinjala garderoba i prostetička ruka na koju može da se kači čitava kolekcija surovo ubitačnih sečiva i instrumenata nisu slika i prilika jednog ratnika. Zapravo, sve gorepomenuto je oličenje jednog tipičnog shinobi nindža plaćenika hladnokrvnog i proračunatog ubice koji ne bira sredstva za ostvarenje svog cilja. Shinobi nindže su inače jedno od obeležja srednjevekovnog Japana, tačnije Sengoku perioda (15 – 17. vek).

Posmatrajući samu borbu, nije teško primetiti sličnost sa Dark Souls serijalom. Mračno fantazijsko DS okuženje je u Sekiru zamenjeno istorijskom podlogom, ali uz sličnu atmosferu boss fajtova, upgade-a, spawn lokacija i prečica. U odnosu na ranije From Software igre, priča se odvija mnogo direktnije, uz glasovno potkovane animirane isečke. Okruženje igre je predstavljeno kao još jedno planinsko undead kraljevstvo, sa okrvavljenim i raspadnutim zidinama tvrđava koje lepo izgledaju obasjane večnim zalazećim suncem. Sekiro svoju priču počinje vrlo jednostavno: mora da pronađe i oslobodi svog otetog gospodara.

Sekirovu unikatnu prostetičku ruku je izradio vajar koji se bavi opsesivnim rezbarenjem statueta Bude, svaku sa besnim izrazom lica, što će sam vajar vrlo rado biti raspoložen da objasni svima koje malo lične priče zanima. Statuete besnih Buda idola su implementirane kao odmorišta (poput “campfires” u Dark Souls) raštrkana po planinskom predelu igre. gde možemo da unapređujemo nindža veštine, dopunjujemo lekovitu vodu i brzo putujemo (fast-travel). Isto tako, u momentima pauze između borbi, vraćaćemo se u vajarev hram (Dilapidated Temple) radi upgrade-a prostetičke ruke, isprobavanja i uvežbavanja novih veština. U učenju finesa borbe i razrađivanju taktike će nam pomagati naš savetnik i sparing partner Hanbei The Undying.

Sistem kretanja pomoću kuke za kačenje je dobro zamišljen, omogućavajući nam da premostimo ogromna prostranstva u nekoliko cik-cak skokova. Iako se možemo kačiti samo na unapred određene tačke, sreća je što ih ima sasvim dovoljno i raspoređene su taktički dobro, omogućavajući nam da se neopaženo prikrademo neprijateljima s leđa. Prikradanje protivnicima nije nešto što treba olako shvatiti. Određeni neprijatelji imaju mogućnost da uzbune ostale, dižući čitavu vojsku protiv nas za svega nekoliko sekundi.

Bosovi se takođe mogu napasti iz prikrajka, ali ne i ekspresno eliminisati, što znači da nema bežanja od nemilosrdne borbe mačem, jer ovo je sama okosnica Sekiro: Shadows Die Twice. U samom okršaju imamo mogućnost da blokiramo udarce i koristimo tzv. Posture sistem sa skalom. Posture skala našem liku obnavlja izdržljivost i puni se kada blokiramo udarac protivnika ili protivnik dočeka naš. Napadajući i izbegavajući udarce, možemo maksimalno da napunimo Posture skalu i izbacimo protivnika iz ravnoteže, dobijajući šansu za konačni smrtonosni udarac.

Asortiman glavonja je sasvim prikladan, obuhvatajući bučne divove, samurajske gospodare, vrhunske mačevaoce, kao i velike majmune od čijih urlika može srce da stane. Zahtevniji protivnici su obično smešteni unutar manjih i skučenih prostora, gde svaka greška u proceni znači biti sateran u ćošak sa malom šansom za opstanak.

Zaključak

Sekiro: Shadows Die Twice, stealth-akciona avantura je jedna vraški teška igra. Bacaće nas u očajanje kada budemo gubili u početku, ali će nakon toga sva naša vežba i trud u učenju mačevalačkih veština biti višestruko nagrađeni. Sekiro je putovanje kakvo retko srećemo u igrama, prepuno nebrojenih opasnosti i teškoća, sa dosta zahtevnom borbom, ali ako volite izazov, ne smete ga propustiti.

 

Za potrebe teksta, igru je ustupio

Comments are closed.