Wednesday, October 5

Marvel’s M.O.D.O.K. (S01, 2021)

0
884

Prva stvar koju treba da znate o ovoj animiranoj seriji: ona ne bi bila kanon ni da je sastavljena od irmosa, kondaka i tropara ili da se poje o crvenom slovu. Naprosto, tako je osmišljena: iako u njoj možemo videti neke od znanih faca poput Ajron Mena, to nije onaj volim te 3000-puc prstićima-Dauni Džunior Toni Stark, već… neki drugi, drugačiji, žitelj Zemlje 1226, jednog od nebrojeno mnogo paralelnih svetova nastalih pod logotipom Marvela, a koji se umnogome razlikuje od onog filmskog. Kako ide ona stara bludnička ono što se desi na Zemlji 1226, ostaje na Zemlji 1226 i nema uticaja na zemlje sa drugačijim ciframa? (Barem je trenutno tako, a videćemo šta će nam doneti Dr. Strange in the Multiverse of Madness, kad Vanda Maksimof, umorna i izmučena nakon događaja iz prve sezone WandaVision, stane da šalta različite realnosti kao paket dosadnih filmskih kanala.)

Malo je falilo da ova serija ne ugleda svetlost dana. Bila je začeta kao čedo studija Marvel Television, uz još četiri ili pet naslova poput Dazzler i Howard the Duck, čije bi se priče preplitale u crossover seriji The Offenders, ali se 2019. godine desila velika pretumbacija unutar medijskog giganta, posle koje se televizijski ogranak stopio s maticom Marvel Studios, i veći deo svih planiranih projekata je otkazan. M.O.D.O.K, čiji su idejni tvorci Džordan Blum i glumac Paton Osvalt (on glavnom liku daje i glas), nekim čudom je tada sačuvan od seče, pa je tako ovo sada jedno od poslednjih, ako ne i poslednje ostvarenje iznad kojeg se vijori zastava Marvelove blaženopočivše televizijske brigade.

Još jedna stvar koju je zgodno znati jeste da je ovo, bez mnogo konkurencije i imalo dvojbe, najbolja serija u kojoj M.O.D.O.K. igra centralnu ulogu. To ne govori mnogo o njenom kvalitetu, doduše, ali kaže dosta toga o našem protagonisti. Većina likova koji naseljavaju ovaj svet nema, i najverovatnije nikad neće imati svoje stalno mesto u Marvelovom filmskom univerzumu, već će, ako ikada i budu pomenuti, njihovih petnaest minuta slave biti svedeno na čak i manje od frtalj riltajm sata na ekranu ili, mnogo izvesnije, postaće samo besmisleni easter egg za podilaženje obožavaocima. To su, dakle, mahom imena iz foldera “greota baciti”, sa B-liste šareno-preteranih stripskih zlikovaca i heroja, uz poneku krupniju ribu (ili samo nagoveštaj nje) postavljenu na strateški važnim mestima.

Kako se u celu priču uklapa naslovni glavonja? Mentalni organizam namenjen isključivo za ubijanje, ili skraćeno na engleskom M.O.D.O.K. (pravog imena Džordž Tarlton), u stripovima je nešto ozbiljniji igrač, ali su stripovi, posebno oni stariji od 25 godina, sasvim drugačije igralište. Ovde, pored toga što, vodeći svoju organizaciju A.I.M. (Advanced Idea Mechanics), želi da zavlada svetom, on ima i porodicu brak pred pucanjem i decu tinejdžerskog uzrasta sa kojom nikad nije izgradio čvrste odnose. Okršaj sa Ajron Menom (kome glas daje Džon Hem), u kojem je nenamerno pogođen čizmom ovog superheroja samo je prvi u nizu nesrećnih slučajeva koji će ga zadesiti za kratko vreme. Sledi otkup A.I.M-a od strane globalne korporacije i prešminkavanje istog u hipsterski startap; zatim njegova supruga, internet self-help influenserka ulazi u unosan dil sa pomenutom korporacijom i, posle niza M.O.D.O.K-ovih sebičluka, traži razvod od njega; sve da bi si konce smrsio upravo on sam verzija njega iz prošlosti, zapravo – nakon loše promišljenog i izvedenog putovanja kroz vreme.

Ljubitelji serijala Robot Chicken uočiće izvesne sličnosti u načinu na koje su ove dve serije animirane. To je sasvim prirodno, jer je za animaciju obe bio zadužen Stoopid Buddy Stoodios, firma Seta Grina i skupine sposobnih animatora. Ipak, ovo je vizuelno dosta nadmoćnije, čak bi se moglo reći da je, uz glasove i zvuk generalno, izgled jedan od najjačih aduta ove serije: glatka je, tečna i, za razliku od RC, animirane figure nisu očigledne lutkice sa nalepljenim crtežima usta, već su dizajnirane da izgledaju realistično koliko god realistična već može biti ogromna glava koja lebdi u metalnoj fotelji.

Zvuk i glasovi su takođe izuzetni. Pored Patona Osvalta, koji se dotakao Marvela i pre ovoga, glumom u seriji Agents of S.H.I.E.L.D, možemo čuti i Melisu Fumero (Brooklyn Nine-Nine) u ulozi ćerke Melise, zatim Ejmi Garsiju (Dexter) kao M.O.D.O.K-ovu suprugu Džodi, Bena Švorca (Parks and Recreation) koji daje glas njegovom bezbrižnom sinu Luu, dok se u cameo ulogama mestimično pojavljuju i Džon Hem, Džon Hejder, Vupi Goldberg i Nejtan Filion. Osvalt je briljantno izneo svoj deo posla, i zaista mi je teško da sada zamislim bilo koga drugog na njegovom mestu.

Megalomani sa disfunkcionalnim porodicama koji putuju kroz vreme i otvaraju međudimenzijske portale nisu novost na televiziji bar desetak godina, ali je M.O.D.O.K. jedan baš od takve fele. Ipak, on nije samo loše odštampana fotokopija Rika Sančeza, kao što ni članovi njegove familije nisu samo prešminkane verzije članova porodice Grifin iz Family Guy. U njemu ima malo više ljudskosti i topline no što ih Mortijev deda pokazuje, više se trudi, iako na prvi pogled deluje kao da se sa gotovo svim svojim problemima obračunava na isti način tako što ih raznese u paramparčad laserom iz dragulja na svom čelu.

Ako gvirnete na neki od sajtova za ocenjivanje filmova, videćete da korisnici nisu preterano oduševljeni labuđom pesmom ekipe iz Marvel Television. Kritičari su, pak, pretežno naklonjeni, iako ni oni nisu bez zamerki, ali… fanovi su uvređeni, gotovo užasnuti. Ne znam koja su im očekivanja tačno izneverena, jer 1) izgleda kao Robot Chicken, samo bolje, 2) humor je sličan onom u toj seriji, a i jedno i drugo se da nagovestiti već u trejleru. Scenario je krcat šalama i “šalama”, ređaju se jedna za drugom, i, budimo iskreni, uglavnom promašuju metu, ali na svaku veoma rđavu foru dođe jedna prihvatljiva, ponekad čak vrlo dobra, i tako ni u jednom trenutku ne postaje toliko loše da želiš da prekineš da gledaš. (Osim kod “šala” čiji je pančlajn krajnje nepotrebna okrutnost prema životinjama. Zašto su one tu, kome je to smešno?)

Prosečnom štovatelju Marvelovih filmskih ostvarenja bitna je ta ušuškanost koju donosi MCU. Lepet krila leptira u filmu o Kapetanu Americi može, kroz seriju uvrnutih okolnosti, dovesti do uragana u nekom od delova serijala o Toru; sve je povezano, svaki događaj ima svoje posledice kroz niz različitih priča. Zato serija poput ove, koja nije kanon već se odvija u univerzumu koji nikako ne zavisi od onog glavnog, može zadelovati nebitno, kao da nema konkretnih razloga da joj se posveti pažnja. Ali ovo je interesantan eksperiment, i kao takvog ga valja doživeti: Marvel, koliko mi je poznato, još dosad nije imao ovoliko iščašen i drugačiji sadržaj.

Da li će biti druge sezone, ostaje da sačekamo, mada mi, na osnovu svedočanstava raznih korisnika, deluje kao da se takvo nešto neće desiti. Ali videćemo: ako se dalja M.O.D.O.K-ova priča uklapa u buduće planove kompanije i Mika Miš sračuna da mu se može isplatiti da ištanca još barem desetak epizoda, verujem da će autorski tim iskoristiti iskustvo stečeno pri pravljenju prve sezone, i, otklonivši većinu mana, drugu učiniti zabavnijom i pristupačnijom.

Možemo li reći da je Marvel’s M.O.D.O.K. dobra serija? Mislim da ne možemo; još ne. Ima svojih kvaliteta, loša nije, ali mora da poradi na tonu i filtrira ono što smatra smešnim, da dovaja likove i doraste onome što je obećala u završnim kadrovima poslednje epizode. Ali kad to obavi može da bude dobra. Iskreno, voleo bih što više ovakvih samodovoljnih izleta, čak i ako, kao u stripovima, isti likovi dožive različite sudbine u različitim serijama ili filmovima. Takva odudaranja od norme mogu da osveže posustalu materiju, daju prostora za improvizaciju, za nijansiranje, za istraživanje priča za koje smo mislili da ih nikada nećemo videti na velikom platnu ili malom ekranu. I na kraju, čemu multiverse ako će nam skupljati prašinu u špajzu nekorišćen šta sledi: sudar tih svetova, Secret Wars, Battleworld? Toliko opcija!

 

Comments are closed.