King’s Bounty II

0
129

Na početku, za dugo očekivani direktni nastavak originalnog poteznog strateškog RPG-a King’s Bounty (1990) možemo reći da neće razočarati fanove žanra. U osnovi svega je onaj upečatljivi sistem potezne borbe koji je inspirisao Heroes of Might and Magic serijal. Doduše, tu su i ne baš zadovoljavajući elementi koji će biti malo zahtevniji (naporniji) za one koji se prvi put susreću sa jednom King’s Bounty igrom.

Najveći pomak koji je King’s Bounty II učinio u odnosu na prethodnu igru u serijalu, spin-off naslov King’s Bounty The Legend (2008), je prelazak na ogromni otvoreni 3D svet. Kraljevstvo Nostria izgleda prelepo, uz mnoštvo raznovrsnih okruženja za istraživanje. Predeli poput visokih planina, zatalasanih brda, starih puteva i žitnih polja izgledaju kao da su stigli iz neke srednjevekovne umetničke slike, uz dodatak fantazijskih likova i arhitekture. Ali, iako se trudi da imitira Witchera, King’s Bounty II svetu nekako nedostaje živosti. NPC likovi često ponavljaju deonice dijaloga (uz bezličnu glasovnu podlogu) i ne rade skoro ništa osim što čekaju da razgovaramo sa njima. Seljani i gradsko stanovništvo koje srećemo usput traže da rešimo njihove probleme, nudeći nam razne sporedne kvestove. Ovde ima zanimljivih misija, ali je dosta toga već viđeno u sličnim igrama. Isto tako, nedostatak ciklusa dana i noći odaje utisak kao da je Nostria zamrznuta u vremenu.

Na raspolaganju su nam tri klase: warrior, mage i paladin. Njihove različite ličnosti određuju na koji način će se ophoditi sa drugima, ali će nas zato NPC-jevi tretirati jednako, bilo da smo grubi ratnik ili odmereni paladin. Van borbe, jedina razlika između naših likova je način na koji rešavaju probleme. Aivar, ratnik-plaćenik tako nije sposoban da savlada bilo šta što zahteva poznavanje magije, što je za maga i paladina mačji kašalj. Istraživanje “open world” sveta je manje-više ograničeno na kretanje unapred definisanim trasama. Ovo pravi probleme kada pokušavamo da dođemo do željene tačke, a nemamo mogućnost da odaberemo putanju po želji, recimo, silazeći i penjući se preko prepreka kao u drugim open-world RPG igrama. S druge strane, dobra stvar je to što King’s Bounty II poseduje poprilično blaga za pronaći, u formi ‘random’ predmeta i zlata, što malo uspeva da ublaži dosadno lutanje unaokolo.

King’s Bounty II priča se kratko može opisati kao jedna standardna fantazijska. Pre nego što smo preuzeli kontrolu nad našim likom, dotični je proveo nekoliko meseci u zatvoru, zbog optužbe za ubistvo kralja (saučesništvo iz nehata). Nakon što smo pod misterioznim okolnostima oslobođeni okova, krećemo u avanturu prepunu politike i raznih predskazanja, dok nam nad glavom visi pretnja nadolazeće apokalipse. Uglavnom, sve to smo u određenoj meri već videli u drugim igrama i njihovim fantazijskim svetovima.

Što se tiče borbe, poznavaoci Heroes of Might and Magic žanra će prepoznati karakteristični potezno-taktički sistem. Bitke između dve armije se vode na starim dobrim heksagonalnim poljima. Prosto rečeno, zadatak nam je da izdajemo komande (poput sportskog trenera) za pet različitih jedinica na bojnom polju i naravno, pobedimo. Značajna stavka za uspeh je pravilan izbor boraca u odnosu na teren i snagu neprijatelja. Tako da će nam nekada biti potrebno više jedinica za bliske okršaje, a nekada više onih sa dalekometnim i magijskim napadima. Svaka od njih može da se kreće i napada tokom svog poteza, ali i koristi svoju specijalnu veštinu. Generalno govoreći, borba u King’s Quest II je jedan od najjačih aduta igre, ali isto tako njen najteži aspekt. Greške se ne praštaju, pa zbog izgubljenih bitaka i nedostatka resursa lako možemo da se zaglavimo u ćorsokaku i budemo primorani da počnemo igru ispočetka.

Zaključak

King’s Bounty II je igra koja je pokušala da unapredi stari klasik i umesto toga izgubila ono po čemu  je prva igra bila posebna. Nedostaje joj uverljiva glumačka  glasovna podloga i prepoznatljiv humor starog King’s Bounty-ja. Iako prelep, open-world svet je mogao biti bolje dizajniran, posmatrano sa aspekta istraživanja. Kako je već rečeno, igra je prvenstveno dobra zbog zabavne i zahtevne borbe, pogotovo za prekaljene ljubitelje ‘old school’ poteznih RPG strategija.

Za potrebe teksta, PC verziju igre je ustupio:

 

 

 

 

Comments are closed.